Još nekoliko saveta o DELOTVORNOM KAŽNJAVANJU
saveti za roditelje
Prethodno dosta smo pričali o tome šta je svrha kažnjavanja, kako kazna treba da izleda, a koje je karaktiristike čine lošom. Za kraj želim da vam skrenem pažnju na još neke stvari koji treba da imate na umu, a koje se ne tiču same kazne već više vašeg stava prema kazni i kažnjavanju.
Ne raspravljate se sa detetom i ne pravdajte se kad ste rešili da primenite kaznu.
Ako ste rešili da primenite kaznu, učinite to odlučno, bez oklevanja i smireno.
Detetu treba da bude jasno da čvrsto stojite iza svog stava i da nema rasprave ili mogućnosti za ubeđivanja i pregovaranja.
Na burne reakcije, negodovanje i revolt deteta ne treba reagovati, a posebno ne treba ulaziti u svađe. Jednostavno precizno kratko obrazložiete zašto kažnjavate, šta je kazna i šta očekujete da se nadalje promeni i ostavite dete da ispuni to što ste rekli.
Vodite računa da ne ispoljavate sažaljenje i nelagodnost i da se ne iskupljujete posle primenjene kazne sitnim ustupcima ili nagradama koje su rezultat vaše griže savesti što ste kažnjavali. (Ovo ne znači da u nekom drugom kontekstu ne treba da razgovarate sa detetom o njegovom ponašanju i vašem kažnjavanju gde ono može da izrazi svoje mišljenje ili stav koji možete i da prihvatite za neke buduće situacije.)
Ne kažnjavajte dete za svaku sitnicu (ne pravite „hiperinflaciju“ kazni)
Vodite računa da se ne pretvorite u „kaznenu ekspediciju“ koja stalno traži dečije greške i kažnjava.
Usmerite se na dobre strane svog deteta i ističite ih. Trudite se da kag god možete koristite pozitivne oblike uticaja na ponašanje kao što su razgovori, pohvale i nagrade.
Takođe, kad god možete prvo dajte šansu detetu da se popravi time što ćete ga opomenuti ili podstaći na pozitivno ponašanje. Kazne čuvajte za neke ekstremnije situacije kad su iscrpljene sve druge mogućnosti, kada dete ugrožava svoju ili tuđu bezbednost i kada uporno zadržava neki oblik nepoželjnog ponašanja.
Prečesto kažnjavanje smanjuje njegov značaj kao pedagoškog sredstva, svodi ga na uobičajenu rutinu koja demotiviše, ne vuče napred i banalizuje u očima deteta celokupnu svrhu kazne(situacija u kojoj dete kaže „Hajde, kazni me, da prebrinem pa da idem da se igram“).
Budite dosledni i principijelni u svojim zahtevima i kaznama
Doslednost je jedan od najefikasnijih vaspitnih principa. Njome postavljate jasna pravila ponašanja i definišete očekivanja koja imate u odnosu na dete. Time ostvarujete izvesnost i stabilnost u dečijem svetu i postavljate jasne smernice koje olakšavaju detetu da se snađe i organizuje u svom okruženju.
Ako stalno menjate svoj stav (jednom dopuštate nešto a drugi put to isto kažnjavate ili kaznite pa posle kraćeg vremena odustanete od kazne) napravićete zbrku u dečijoj glavi i haos u njihovom ponašanju koji će na kraju vas izludeti.
Time dovodite dete u sitauciju da vas stalno testira i isprobava u potrazi za (za njega) željenim ishodom.
Necelishodno je i davanje obećanja bez pokrića („Videćeš kad stignemo kući. Mesec dana nećeš da priviriš na igralište“ pri čemu i sami znate da ga sigurno mesec dana nećete ostaviti bez fizičke aktivnosti) i neispunjavanje određenih vaspitnih mera koje ste sami propisali.
Kad ste izrekli kaznu, ispunite je jer time sebi kao roditelju u očima deteta dajete verodostojnost i principijelnost.
Ujedno ste i uzor detetu da kod sebe razvije takve osobine (ako vi ne držite svoju reč, zašto bi i dete ispunjavalo svoja obećanja).
Veliki je pedagoški promašaj reći detetu da nema gledanja tv-a celog popodneva jer nije sredilo svoje igračke a onda mu posle pola sata njegovog plakanja i moljakanja uključiti televizor uz komentar „Evo, gledaj sad, ali sledećeg puta ćeš stvarno da nagrabusiš“.
Kad god možete trudite se da promene u ponašanju svog deteta podstičete isticanjem pozitivnog ponašanja
Iako je o ovome već bili reči, treba još jednom napomenuti da je kazna samo jedno od vaspitnih sredstava koje treba koristiti promišljeno, mudro i u određenim situacijama.
Njena primena treba da bude u ravnoteži sa pozitivnim merama kao što su pohvale i nagrade. Takođe podrazumeva da se sa decom razgovara, da im se ukazuje na poželjne oblike ponašanja, da im se pružaju pozitivni primeri i da im se uvek daje šansa da se poprave i promene na bolje.