Koliko čekati od pojave prvih simptoma do traženja pomoći
U prošlom tekstu pričali smo o tome kada se treba obratiti dečijem psihologu. Ali ništa Vam nisam rekla o tome koliko treba čekati od pojave simptoma do odlaska kod psihologa. O toj temi pričamo danas.
Opšte je pravilo da je pomoć efikasnija što se pre sa njom otpočne. Ipak, brzina traženja pomoći treba da zavisi od uzrasta, intenziteta, učestalosti ispoljavanja i težine problema.
MLAĐI UZRAST
Na ranijim uzrastima na obraćanje stručnjaku ne treba dugo čekati.
Veliki broj problema beba i male dece u direktnoj je vezi sa sazrevanjem nervnog sistema koji je u fazi intenzivnog rasta.
Propuštanje da se adekvatno stimuliše njegov razvoj u određenom vremenskom periodu (tzv. kritični period) može da dosta umanji efekte kasnije terapije.
Takođe mala deca nemaju razvijene veštine rešavanja nekih problema sa kojim se sreću (napr.ljubomora) te su prepuštena pomoći odraslih.
STARIJI UZRAST
Na starijim uzrastima takođe nije uputno čekati da se problemi razbukte, ali u nekim slučajevima starijoj deci treba dati određeno vreme da se presaberu i pronađu sami odgovore na novonastalu situaciju (napr. promena škole) jer bi trebalo da imaju već razvijene neke lične i socijalne veštine.
Takozvane razvojne krize su takođe pojave kod kojih deci treba dati šansu i vreme da sa sazrevanjem te probleme prevaziđu (naravno, uz aktivno praćenje i pomoć roditelja ili bliskih osoba).
Intenzivniji i učestaliji simptomi obično deluju uznemiravajuće na okruženje pa se i brže nađu u nekoj stručnoj ordinaciji.
Treba voditi računa da i neki blago ispoljeni dugotrajni signali koje nam dete šalje mogu da ukazuju na ozbiljniji problem.
U svakom slučaju simptomi ili ponašanje koji bitno remete svakodnevne aktivnosti i funkcionisanje detata ili porodice, preplavljuju ga ili sputavaju njegov dalji razvoj ili napredak zahtevaju brzo delovanje. To isto važi i za neuobičajena („bizarna“) ponašanja ili ponašanja koja mogu da ugroze druge ili samo dete.
PREVENCIJA
Takođe je bitno napomenuti i da preventivno reagovanje može bitno da pomogne da do razvoja nekih problema ne dođe. Ako znate da dete ili vas očekuje neka bitna životna promena (napr. razvod ) ili ukoliko postoji neka genetska predispozicija ili opterećenje kod deteta bitno je posavetovati se sa stručnjakom kako postupati i šta učiniti da do neželjenih posledica ne dođe.
U svakom slučaju manja je greška (tj. uopšte nije greška) saznati od psihologa da problemi zbog kojih ste mu se obratili ne zahtevaju neki tretman, nego propustiti da se detetu na vreme pomogne.
Ako vas interesuje koje su to situacije u kojima se treba obratiti dečijem psihologu pročitajte ovaj tekst.