Radne navike II

Da se podsetimo, razvijene radne navike kod dece su osobine koje se stiču, odnosno koje se uče procesom vaspitanja. (Za iste osobine koriste se termini i prihvatanje obaveza ili biti vredan i dogovoran).

Činjenica je da sa formiranjem radnih navika treba krenut vrlo rano u razvoju deteta.

Osnovica dobrih radnih navika postavlja se  u ranom destinjstvu i to:

Nešto više o tome možete pročitati u prethodnom blog postu.

Međutim, pored navedenih opštih faktora za razvoj radnih navika važno je dete osposobljavati i za 

UPRAVLJANJE VREMENOM

Upravljanje vremenom podrazumeva planiranje i organizovanje sopstvene aktivnosti u određenom vremenskom periodu.

Najbolje se postiže pravljenjem plana dnevnih  aktivnosti u kome se jasno vremenski preciziraju redosled i trajanje svega što dete treba da obavi tokom jednog dana. Bitno je da ovim planom budu obuhvaćene i obaveze i rutine ali i igranje i zabava, kao i od kad do kad će se obavljati.

Na mlađem uzrastu mogu da se umesto pisanja za plan koriste sličice ili nalepnice koje će imati određeno značenje (napr. sličice za ručak, igranje, spavanje,…) a umesto sata različiti zvučni signali (omiljena pesmica, veselo zvonce, tajmer i sl.) , dok se na starijem uzrastu koriste napisane šeme i tabele i naravno sat.

Suština je u doslednoj primeni ovog plana, tj. ne treba ga praviti samo da bi ga imali već treba usmeravati dete da ga se regularno pridržava. I u ovom slučaju treba koristiti pohvale i nagrade za ispunjenje planiranog a negativne posledice ili kazne za neopravdano neispunjavanje.

Na ovaj način dete se uči da u svoje aktivnosti unosi red, da osmišljava svoje vreme, da efikasno sprovodi svoje planove i bude istrajno u njihovoj realizaciji. 

!!!Važna napomena– ovo planiranje ne podrazumeva krutu disciplinu koja znači bezuslovno pridržavanje po svaku cenu, već uzimanje u obzir detetovih potreba i želja, realnih mogućnosti i trenutnih okolnosti.

Bez ovih navika  ponašanje deteta može da ima stihijski karakter pri čemu se aktivnosti smenjuju pre nego što se dovedu do kraja ili se prekomerno zadržava na jednoj aktivnosti na uštrb drugih (radi se nešto u poslednjem trenutku „navrat-nanos“) ili se stalno odlaže ispunjavanje onog  detetu manje prijatnog za obavljanje što se direktno odražava na kvalitet postignutih rezultata i dovodi do čestih konflikata sa okolinom.

POSTAVLJANJE CILJEVA I PLANIRANJE NAČINA ZA NJIHOVO OSTVARIVANJE

Postavljanje ciljeva i planiranje načina za njihovo ostvarivanje takođe je još jedna veština koja
doprinosi pravilnom uspostavljanju radnih navika. Ona u sebi sadrži razvijanje svesti deteta o svojim
potrebama i obavezama, učenje kako da odredi prioritet u njihovom zadovoljavanju i ispunjavanju i kako
da planira i realizuje ono do čega mu je stalo.

U početku su to na mlađim uzrastima kratkoročni, prevashodno dnevni ciljevi, a na starijim uzrastima polako se prelazi i na dugoročnije planove.

Kada dete ima cilj i jasno mu je šta želi da postigne ili ostvari , lakše prihvata i efikasnije sprovodi aktivnosti koje će ga do toga dovesti, čak i ako mu nisu prijatne.

Na ovaj način ono postaje svesno da je za ostvarenje svojih
ciljeva ponekad neophodno potruditi se dodatno ili uraditi nešto neprijatno i to u određenom roku ili na
određeni način.

ORGANIZOVANJE PROSTORA

Organizovanja prostora odnosi se na veštinu usaglašavanja prostora sa trenutnim aktivnostima koje treba obavljati i nije vezana za njegovu veličinu ili estetski izgled.

Dete treba od malena učiti da seodređene stvari rade na određenom mestu (jede se za stolom u kuhinji a ne na fotelji, piše se za radnim
stolom a ne na krilima,..) i da se to mesto unapred pripremi za tu aktivnost (ako hoću da ređam kocke na podu predhodno sklonim lutke sa poda, ako hoću da bojim za stolom-predhodno sklonim čaše sa sokom i igračke sa stola, ako hoću da učim-predhodno isključim tv i mobilni telefon).

Ovom rutinom olakšava se uspostavljanje radnih navika jer prelazak u pripremljeni prostor za određenu aktivnost olakšava sam početak obavljanja te aktivnosti, doprinosi sistematičnosti i fokusiranju na aktivnost isključujući odlaganje, „razvlačenje“ i bavljenje nebitnim stvarima.

Kako je napomenuto, svi navedeni faktor treba da se postepeno razvijaju još od ranog dečijeg uzrasta. Radne navike, prihvatanje obaveza i odgovorno ponašanje neće se sami od sebe pojaviti kod deteta onda kad mi mislimo da treba da se pojave ako smo prethodno kod deteta podsticali drugačije oblike ponašanja.

Ukoliko imate nekih dodatnih pitanja na ovu temu stojim Vam na raspolaganju! Moj kontakt možete naći ovde 

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *