Kako pripremiti dete za početak nove školske godine - prvi deo
Letnji raspust se polako priližava svom završetku i mnogi roditelji dolaze u dilemu da li da svoje dete ostave podalje od školskih tema sve do prvog septembra ili da počnu da ih polako vraćaju u atmosferu učenja i obaveza. Ako su zagovornici druge opcije, često pitanjeroditelja je kada početi sa tom pripremom i na šta posebno obratiti pažnju.
Kao i za svaku drugu aktivnost i za povratak u školu posle dugotrajnog raspusta dobro je polako se reorganizovati i postepeno prilagoditi dnevni ritam i navike predostojećim obavezama ali i pripremiti dete za izazove koji ga očekuju u starijem razredu.
Evo nekoliko saveta u vezi toga.
Kada početi sa pripremama
Kada započeti pripremu i kako će ona izgledati zavisi od uzrasta deteta i njegovih karakteristika kao i od toga u kojoj meri je bilo uspešno u savladavanju školskih obaveza do sada. Neki opšti rok je nedelju dana pre početka nastave ali u zavisnosti od situacije može biti i nešto ranije ili kasnije.
Neka deca se brzo adaptiraju i lako prihvataju promene dok je drugoj potrebno više vremena da bi se „prešaltovala“ u drugačiji režim. Za neku decu učenje je laka aktivnost dok drugoj nastavni sistem predstavlja izvor većih problema. Neka deca vole da idu u školu i vide je kao mesto gde se osećaju dobro dok druga deca odlazak u školu doživljavaju kao stres. Za svaku od ovih kategorija dece priprema za povratak na školski ritam podrazumeva različitu strategiju i dinamiku. Sledećih nekoliko stavki treba uzeti u obzir i posvetiti im pažnju u ovom pripremnom periodu.
"Tehničke" pripreme
Pod „tehničkim“ pripremama podrazumevaju se vremenska i prostorna (re)organizacija.
Prva stvar je vraćanje na dnevni ritam prilagođen školskim obavezama. To podrazumeva postepeno pomeranje odlaska na spavanje i jutarnjeg ustajanja ako je bilo bitno drugačije tokom raspusta. Isto važi i za raspored obroka ali i vreme za neke slobodne aktivnosti ili hobije.
Postepeno smanjivanje vremena korišćenog za elektronske igrice, mobilne telefone,internet i sl. i dovođenje na nivo koji je prihvatljiv u uslovima trajanja školske godine takođe je bitno kao oblik pripreme, posebno ako su elektronska sredstva bila intenzivno korišćena na raspustu.
Sređivanje radnog stola, polica ili prostora za učenje, raščišćavanje starih svezaka, papira, pribora za školu i sl. i njihova reorganizacija spadaju takođe u dobru pripremu zauspešan start u novoj školskoh godini. Poželjno je da prostor za učenje bude dobro organizovan sa jasnim naznakama i nalepnicama gde se šta nalazi i gde šta treba da stoji.
Nabavku školskog pribora, svezaka, udžbenika i materijala za rad (u meri u kojoj ste dobro upoznati šta je sve potrebno detetu) bolje je obaviti pre početka školske godine bez nervoze i žurbe i polako sa detetom sve to rasporediti i razvrstati.
Ako kod mlađe dece polazak u školu podrazumeva da će druga osoba preuzeti neke obaveze u odnosu na njih (baka i deka , bebisiterka,…) bitno je priremiti ih i na to i isprobati kako funkcioniše sistem nekoliko dana pre polaska u školu.
Analiza prethodne školske godine - ("Kako je protekla prošla školska godina?")
„Tehnička“ priprema jeste važan deo prilagođavanja koji će omogućiti da se sa manje stresova i smirenije uđe u novi školski ciklus ali nije dovoljna, posebno ako je u predhodnoj školskoj godini bilo nekih problema ili sama deca imaju neke razvojne teškoće ili smetnje. I za decu koja su sa relativnom lakoćom i uspešno završila predhodni razred uputno je radi unapređenja njihovog uspeha proći i kroz sledeći oblik pripreme – analizu dešavanja u predhodnom razredu.
Analiza prehodne školske godine podrazumeva da zajedno sa detetom napravite neku vrstu rekapitulacije njegovog školskog života i izdvojite šta je to u čemu je bilo dobro i čime je zadovoljno u dosadašnjem školovanju a šta su bile njegove slabe tačke, šta mu je prestavljalo teškoću ili bilo problem, tj. čime nije zadovoljno. Ova analiza treba da obuhvati školski uspeh i učenje ali i odnose sa drugom decom i nastavnicima kao i kompletno školsko ponašanje.
Neki od primera za jake strane deteta su ostvaren opšti uspeh u školi, uspeh iz pojedinačnih predmeta, uspeh u vannastanim aktivnostima i takmičenjima, dobro pamćenje, razvijene radne navike, dobra saradnja sa nastavnicima, dobra vremenska organizacija učenja i drugih aktivnosti, dobra komunikacija sa drugom decom, dobra motivisanost za školske aktivnosti.
Teškoće sa kojim se dete sretalo mogu biti vezane za postizanje zadovoljavajućih ocena iz većine ili pojedinih predmeta, angažovanje na času i koncentraciju, poštovanje pravila ponašanja u školskoj sredini, lošu organizovanost učenja kod kuće, zaboravnost, sukobe sa drugom decom ili nekim nastavikom i sl.
Svako dete ima svoje jače i slabije strane, odnosno svako ima svoju specifičnu kombinaciju onoga čime je zadovoljan i onoga što nije baš kako bi trebalo. Dobro je da pre početka nove školske godine i dete i roditelj budu svesni toga i da strateški pristupe unapred planiranju kako da se teškoće umanje ili otklone a dobre strane unaprede u narednoj školskoj godini. Za to će dobro doći razgovor u kome će detetu biti pruženo dovoljno strpljenja i podsticaja da slobodno iznese svoje viđenje dešavanja u školi (šta mu je teško, šta mu je lako, šta voli, šta ne voli, šta mu je problem a šta smatra uspehom i sl.) ali u kome će i roditelj ukazati na svoja zapažanja i konstatacije (ovo je posebno bitno kod mlađe dece jer ona ponekad nisu svesna svih aspekata neke situacije).
Pravljenje strategije
Na osnovu zaključaka dobijenih analiziranjem školskog postignuća i ponašanja deteta do sada uputno je usmeriti se u sledećem koraku na pravljenje plana ili strategije kako uočene probleme ili teškoće rešavati u narednoj školskoj godini i/ili kako prednosti unaprediti ili usavršavati.
Pravljenje plana treba da bude zajednička aktivnost deteta i roditelja. Bitno je da dete bez obzira na uzrast ima aktivnu ulogu, da bude podstaknuto da daje svoje predloge i rešenja (uz eventualne roditeljske korekcije) i da preuzme svoj deo odgovornosti.
Izlistajte zajedno sa detetom šta vam sve može biti od koristi u rešavanju neke situacije (jake strane deteta, informacije na internetu, elektronska sredstva, više vremena za neku aktivnost… )i ko vam sve može pomoći (odeljenjski starešina, neki nastavnik, dobar drug iz odeljenja, stariji brat,…).
Osmislite korake ili aktivnosti koje će dete samostalno ili uz nečiju pomoć sprovoditi da bi rešilo problem ili unapredilo neko svoje svojstvo i dajte vremenske odrednice za njihovo realizovanje (nešto će se ralizovati pre početka školske godine, nešto na početku a nešto tokom cele školske godine). Usmerite se na pristup „korak po korak“ i postepeno poboljšanje a ne na maksimalistički zahtev brzog velikog uspeha.
Ako se ne snalazite u celoj situaciji ili ne vidite kako možete da pomognete detetu, slobodno se obratite stručnjaku za savet. Imajte na umu da je bilo kakva planska strategija bolja od nepostojanja strategije i prepuštanja slučaju da se nešto samo od sebe razreši. Ne dozvolite da i dete i vi pasivno čekate i puštate da se „istorija ponavlja“ iz jedne u drugu školsku godinu.
Takođe, ne ostavljajte dete da se samo bori sa nevoljama. Vodite računa da saveti tipa „iduće školske godine moraćeš više da se trudiš“ , „nemoj više da se svađaš sa decom u odeljenju“, „pazi bolje na času“ i sl. nisu nikakva pomoć i izazivaju kod dece osećaj bespomoćnosti. Da znaju kako sami da reše problem deca ne bi ni bila u problemu toliko dugo.
Ovaj korak kao deo pripreme za narednu školsku godinu ima veoma veliki značaj za dalji razvoj i napredovanje deteta. Kao prvo dete će naučiti kako da aktivno rešava svoje probleme i unapređuje svoja postignuća. Shvatiće da ne treba stvari da prepušta slučaju i pasivno čeka da se nešto desi već da treba da ide u susret dešavanjima i tako uspostavlja kontrolu nad njima u onoj meri u kojoj je to izvodljivo. Naučiće da planira svoje aktivnosti i da preuzima odgovornost za njihovu realizaciju. Takođe će uvideti da nije samo u onome što mu se dešava, da ste kao roditelj uz njega kao podrška i pomoć i da na vas može da računa.
Bitno je istaći i da se roditeljska uloga ne završava pomaganjem oko pravljenja strategije za rešavanje problema ili plana aktivnosti. Dete treba da preuzme odgovorost za sprovođenje strategije ali roditelj treba sve vreme da bude tu kao podrška, motivator i supervizor. Roditelj ne treba da radi ništa umesto deteta ali treba da bude stalno prisutan i spreman da uskoči kao pomoć ako stvari ne budu išle kako treba.