Kako pripremiti dete za početak nove školske godine - drugi deo
U prethodnom tekstu pisala sam vam o tome kako pripremiti dete za novu školsku godinu (taj tekst možete pročitati ovde). Nastavljamo sa istom temom i u nastavku možete pročitati još neke savete koji će vama i vašoj deci olakšati ovaj septembar.
Pravljenje ciljeva
Bez obzira na to da li ste se sa detetom bavili analizom predhodne školske godine i pravljenjem plana za rešavanje nekih secifičnih problema i/ili unapređenja nekih svojstva ili niste (sve o tome pronađite u prvom delu ovog teksta), bilo bi dobro da kao oblik pripreme za narednu školsku godinu podstaknete dete da definiše svoje ciljeve, odnosno da precizira šta će ostvariti u njoj.
To se prevashodno odnosi na opšti uspeh a onda i na uspeh iz pojedinačnih predmeta (napr. dete smatra da je realno i zadovoljavajuće da na kraju školske godine ima vrlo dobar uspeh pri čemu će iz pojedinačnih predmeta imati te i te ocene). To će onda podrazumevati da bi na tromesečjima i na kraju prvog polugođa trebalo da ima određene ocene.
Pored toga, moguće je da se kao cilj postavi učešće u određenim vannastavnim aktivnostima ili takmičenjima, određena ocena iz vladanja ili ostvarivanje plana iz prethodne stavke „Pravljenje strategije“.
Dobro je da se sa detetom dogovorite kakve pozitivne podsticaje može očekivati od vas ako ispuni svoje ciljeve a kakve negativne posledice će imati u slučaju da bez opravdanog razloga ne ostvari ono što je planirano.
Bitno je i da učestvujete u postavljanju ciljeva u smislu korekcije ako dete ima tendenciju da precenjuje ili podcenjuje svoje realne mogućnosti ali i da aktivno pratite njihovu realizaciju, podstičete i motivišete dete i usmeravate ga u eventualnim kriznim situacijama (nikako da preuzimate odgovornost i radite umesto deteta).
Postoji i mogućnost da se umesto uspeha (ocena) kao cilj postavi šta će sve dete naučiti u narednoj školskoj godini (ishod). Recimo, može se odrediti da dete u narednoj školskoj godini nauči da čita i piše latinicom ili da izvodi računske operacije sa brojevima preko hiljadu ili da će znati osnovne karakteristike beskičmenjaka. Iako je ovaj pristup kvalitativno bolji, on još nije zaživeo u našem školskom sistemu i nije dovoljno blizak ni deci ni roditeljima. Za sada se preporučuje kod dece koja se obrazuju po IOP-u.
Poželjno je da se postavljeni ciljevi zapišu, lepo grafički uobliče onako kako detetu odgovara i postave na neko vidno mesto u prostoru gde dete uči. Dobro je takođe da se vodi i evidencija ili linija napredovanja u postizanju ciljeva koja će isto biti istaknuta na zidu ili panou.
Dnevni plan aktivnosti
Sledeći korak u pripremi za predstojeću školsku godinu jeste pravljenje dnevnog plana aktivnosti koji bi trebalo da obuhvati sve što u toku jednog dana dete treba da uradi (ne samo učenje i pisanje domaćih zadataka, već i hobije, slobodno vreme, kućne poslove, igranje…).
Dobra vremenska organizacija je osnov uspeha i radnih navika. Zato pomozite detetu da adekvatno rasporedi ono što u toku dana treba da obavi od onda kad krene školska godina.
Prvo napravite listu svih detetovih aktivnosti a onda ih (kao raspored časova) vremenski rasporedite precizno na dnevnom nivou. Pri tome sve vreme imajte na umu ciljeve koje je dete postavilo za narednu školsku godinu (u smislu da bolji uspeh podrazumeva više vremena za učenje i vežbanje i sl.).
Nije obavezno da svakog dana bude isti raspored i trajanje aktivnosti ali je bitno da se poštuje.
I ovde je važno da dete aktivno učestvuje u planiranju kao i da se dogovore podsticaji i nagrade za ispunjavanje plana i kazne za neopravdano nepridržavanje. Takođe je bitno i da roditelj bude aktivni pratilac, podrška i pomagač detetu u sprovođenju plana ali bez preuzimanja odgovornosti od deteta.
Dnevni plan aktivnosti isto se grafički uobličava po ukusu deteta i stoji istaknut na vidnom mestu. Pored svake aktivnosti treba da stoji polje u kome će dete beležiti da li je tu aktivnost obavilo na planirani način ili ne u zavisnosti od čega će proizilaziti određene pozitivne ili negativne posledice.
Podsećanje na gradivo iz prethodne školske godine
Mnogi roditelji postavljaju pitanje da li da tokom raspusta ili barem pred početak školske godine dete treba da prelazi još jednom školsko gradivo i obnovi ono što je naučilo.
Ovde treba voditi računa o tome da je raspust namenjen odmoru i rekreaciji dece bez koje će oni teško izgurati uspešno celu narednu školsku godinu. Mada obnavljanje gradiva predstavlja dobru osnovu za uspešan start, to može da bude mač sa dve oštrice.
Naime, nastavni planovi i programi su vrlo zahtevni, školske obaveze velike a školska godina dugačka. Kod dece koja su učila preko raspusta može tokom naredne školske godine u kasnijem periodu da dođe do prezasićenosti, umora, iscrpljenosti i pada motivacije pa time i do pada uspeha čime sve što je postignuto na početku pada u vodu.
Zato je umesto aktivnog obnavaljanja gradiva tokom raspusta bolje nekoliko dana pre početka škole da dete samo kratko prelista svoje udžbenike ili sveske, podseti se glavnih naslova tema (lekcija) ili ključnih pojmova koje je učilo, pogleda neke ilustracije i grafikone i sl.
Ovo osvežavanje pamćenja i podsećanje biće dovoljno da dete vrati u osnovnu atmosferu nekog školskog predmeta i time ga pripremi za usvajanje novih sadržaja a da ne izaziva prebrzo umaranje i averziju prema daljem učenju.
Umesto zaključka
Kako je već rečeno, priprema deteta za naredni razred jeste važna ali mora biti prilagođena samom detetu u zavisnosti od njegovog uzrasta, osobina i specifičnosti.
Ona treba da bude usmerena više na strateška pitanja nego na obnavljanje gradiva. Takođe ona podrazumeva aktivnu ulogu deteta ali i pomoć i podršku roditelja koji je tu da usmerava, podstiče i motiviše. Motivišuća uloga roditelja je posebno bitna u tome da sve ono što je isplanirano i postavljeno kao cilj bude i ostvareno.
Rad na istrajnosti, doslednosti i sprovođenju dogovorenog je takođe izuzetno bitan u vaspitanju dece. Deca su sklona da lako odustaju ili zaboravljaju šta su planirala pa odlična priprema često završava u neispunjenim obećanjima i napuštenim ciljevima. Roditelji su ponekad skloni da misle da je dovoljno da sa decom naprave plan i da ih onda prepuste samima sebi u njegovoj realizaciji. Rezultat toga su razočaranja, grdnje i optužbe. Da do toga ne dođe, kao roditelji imajte na umu da je sastavni deo vaspitanja kako usmeravanje dece da se pripremaju za aktivnosti koje ih očekuju, postavljaju ciljeve i prave strategija tako i osposobljavanje dece da planirane pripreme i ciljeve realizuju u dužem vremenskom periodu i sprovedu do kraja.