Sukobi između braće i sestara
opšte smernice
Česte svađe i sukobi između braće i sestara su uobičajena pojava u svakoj porodici sa više dece. Dečiji sukobi su normalna pojava jer na taj način deca izgrađuju i čuvaju svoj integritet, razvijaju samopouzdanje i samopoštovanje, uče da osvajaju određene pozicije u grupi i stiču socijalne veštine neophodne za pozicioniranje u zajednici.
U ovom tekstu skrenuću vam pažnju na nekoliko principa kojih treba da se pridržavate kada rešavate sukob između braće i sestara.
Delujte preventivno
Kad god je moguće delujte preventivno.
Ako utvrdite da je ista situacija česti izvor dečijih sukoba postavite u saradnji sa decom jasna pravila i očekivanja u odnosu na ponašanje i definišite posledice eventualnog nepoštovanja tih pravila (npr. ako postoji stalni sukob oko sređivanja igračaka – „Sobu za igranje sređujete zajedno odmah posle večere tako što Marko skuplja automobilčiće i ređa ih na police, a Jovan skuplja lego kocke i stavlja ih u kutije. Sledećeg dana radite obrnuto. Ko ne ispuni svoje zaduženje gledaće pola sata kraće tv posle sređivanja sobe“).
Zajedno sa decom pokušajte da evidentirate potencijalno konfliktna dešavanja pri čemu uzmite u obzir mišljenje svakog deteta (nešto što je konfliktno za jedno dete ne mora da bude i za drugo) i za svako nastojte da nađete adekvatno rešenje.
Kod starije dece prepustite ceo postupak njima, a vi se angažujte samo kao „supervizor“ kada ipak do rešenja ne mogu da dođu sami.
Ovo je dugotrajan proces jer se sa sazrevanjem dece menja i izvor potencijalnih sukoba.
Ne očekujte da ovim eliminišete sve sukobe jer je to nemoguće a i nepotrebno. Ne može se živeti isključivo po strogo određenim pravilima u idiličnim odnosima bez sukoba.
Budite nepristrasni i pravični
Budite nepristrasni i pravični. Pridržavajte se sledećeg:
- primenjujte pravilo reciprociteta
- ne presuđujte na osnovu pola, uzrasta i sl.
Iskazima kao što su „On je mali, pusti ga da uzme šta hoće.“ „Daj to sestri, ona je devojčica, ti sačekaj” samo ćete izazvato ljutnju i osećaj nepravde kod deteta čime ćete produbiti i produžiti konflikte koji već postoje.
Deca vrlo dugo u sazrevanju teško mogu da se stave na mesto drugog i da razumeju tuđu poziciju koja se razlikuje od njihove. U njihovim očima sva ostala deca su ista kao oni, što znači da su svi ravnopravni, pa svima i sleduje isti tretman.
Ako jednom detetu uskratite nešto po osnovu napr. uzrasta što je socijalno opravdano (napr. mlađe dete ne sme da ulazi u zajedničku sobu i uznemirava brata školarca dok piše domaći zadatak) pokušajte da mu to kompenzujete recipročnom merom (stariji brat ne ulazi u sobu dok mlađi pola sata gleda crtani film).
Važi i obrnuto pravilo, ako jedno dete ima privilegiju po osnovu uzrasta (majka se više angažuje oko mlađeg deteta jer je još nedovljno samostalno, pri čemu je starije dete iz toga isključeno), obezbedite recipročno sličnu privilegiju i drugom detetu (majka provodi u nekoj aktivnosti pola sata sa starijim detetom pri čemu je mlađe dete tada isključeno).
Vodite ličnim primerom
Pokažite im ličnim primerom kako da se ponašaju u konfliktnim situacijam kad dođete u sukob sa nekim.
Vaše poruke deci i vaše ponašanje prema drugima trebalo bi da budu usklađeni.
Nemojte biti istražni sudija
Trudite se da se ne pretvorite u „istražnog sudiju“ koji stalno ispituje i utvrđuje ko je prvi počeo, šta je ko rekao, ko nije nešto uradio. Dajte deci neke opšte smernice za rešavanje sukoba i vremenom prenosite sve veći deo odgovrnosti na njih. Sukobi su sastavni deo svakodnevnog života i svako mora da nauči da se sam nosi sa tim.
Ne tolerišite izrazito agresivno ponašanje
Strogo zabranite i obavezno kaznite izrazito agresivno ponašanje (i fizičko i verbalno) kao i zloupotrebu moći jednog deteta kada dobije oblik maltretiranja drugog deteta (obično se javlja kad je razlika u godinam između dece veća pa je jedno dete fizički snažnije ili socijalno i intelektualno zrelije).
Sledeći put pričamo o tome kako da konstruktivno reagujete u trenutku samog dečijeg sukoba.
Do tada pišite mi, tu sam da odgovaram na vaša pitanja!