Kontakt

Trajanje psihološkog tretmana vezano je za prirodu i težinu problema, uzrast deteta i saradljivost deteta i roditelja. Uglavnom, to je procedura koja zahteva duži vremenski period, istrajnost i upornost. Posle dijagnostičke procene bićete upoznati sa verovatnom dužinom tretmana, ali samo orijentaciono. Ne očekujte da će za rešavanje problema biti dovoljan samo jedan dolazak deteta ili vas.

U većini slučajeva psihodijagnostička procedura podrazumeva intervju (razgovor) sa roditeljima, popunjavanje određenih upitnika od strane roditelja (ne uvek), intervju (razgovor) sa detetom i prema potrebi ispitivanje deteta nekim standardizovanim instrumentom (testom) ili popunjavanje određenih upitnika od strane starijeg deteta. U nekim slučajevima primenjuje se posmatranje deteta u određenim aktivnositima.

Ova procedura obavlja se tokom jednog ili dva dolaska. U ređim slučajevima za postavljanje dijagnoze potrebno je praćenje deteta tokom dužeg vremenskog perioda. 

U pojedinim situacijama može biti potrebno da se pribavi mišljenje ili nalaz još nekog stručnjaka (napr. logopeda).

U većini slučajeva nije potrebno da pre dolaska kod pihologa obavite neke druge preglede. Ipak, kod određenih problema psiholog će vam tražiti nalaz dečijeg neurologa (napr. u slučaju problema sa tikovima) ili pedijatra (napr. kod problema u ishrani).  O tome ćete informaciju dobiti pri zakazivanju dolaska ili pri prvom dolasku.

Ukoliko ste već obavili neke preglede i imate nalaze lekara, logopeda, ostalih defektologa ili drugih psihologa bilo bi poželjno da ih ponesete kako bi se eventualno skratilo vreme postavljanja dijagnoze ili kako se neka dijagnostička ispitivanja ne bi nepotrebno ponavljala u kraćem vremenskom roku.

Problemi u ponašanju dece i teškoće u njihovom vaspitanju uobičajena su pojava u svakoj porodici i sastavni su deo razvoja. U većini slučajeva oni prolaze bez potrebe za stručnom intervencijom. Pomoć psihologa potrebna je kad ti problemi:

• traju dugo ili se učestalo ponavljaju,
• postaju sve jači po intenzitetu,
• očnu da remete normalno funkcionisanje deteta u ostalim svakodnevnim aktivnostima,
• dovode do usporavanja razvoja ili nazadovanja u razvoju deteta (regresija u ponašanju)
• bitno remete normalno funkcionisanje porodice,
• u vama kao roditelju izazivaju zabrinutost i uznemirenost koju teže savladavate
• u vama stvaraju osećaj bespomoćnosti ili iscrpljenosti u pokušavanju da ih savladate.

Preporučljivo je da se obratite psihologu i kada imate dileme u pogledu vaspitnih postupaka koje bi trebalo da primenjujete, kada niste sigurni da li dobro postupate u odnosu prema svom detetu, kao i u periodima stresnih dešavanja kroz koje prolazi ili će prolaziti vaše dete, vi kao pojedinac ili vaša porodica (npr. razvod braka).

U svakom slučaju bolje je da se konusltujete sa psihologom i konstatujete da vam nije potrebna njegova dalja pomoć nego da predugo čekate i propustite adekvatno vreme za intervenciju.

Više o tome kada da se obratite psihologu za pomoć možete pročitati na mom blogu.