Kako održati motivaciju i pozitivno ponašanje dece u daljem toku vanredne situacije

Kako održati motivaciju i pozitivno ponašanje dece

u daljem toku vanredne situacije

Prošlo je već nekoliko nedelja koje provodimo u fizičkoj izolaciji i svi smo se više-manje uspešno organizovali u tome kako da osmislimo vreme i aktivnosti cele porodice a posebno dece.

Sada pred svima iskrsava novo pitanje – kako da ovo stanje održimo u funkcionalnom obliku jer početni entuzijazam i motivisanost vremenom počinju da slabe.

Kao glavni proble iskrsava monotonija i zasićenost sličnim aktivnostima koje nam boravak u istom zatvorenom prostoru nameće. Takvo stanje može da izazove kod dece osećanje apatičnosti, nedostatak volje, nervozu i nezadovoljstvo kao i značajan pad zainteresovanosti za učenje.

Vrlo je bitno da ova osećanja dece prihvatite kao njihovu normalnu reakciju na jednu neuobičajenu situaciju u kojoj se nalaze. Kritika i grdnja tu neće biti od veće pomoći već će samo dovesti do pojačanog konflikta i lošijeg međusobnog odnosa. Konstruktivniji pristup podrazumeva uvažavanje i prihvatanje dečijih osećanja i pružanje pomoći da se ona razreše na adekvatan način.

Evo nekoliko saveta o tome kako da deci pomognete da prevladaju ova osećanja a vi izbegnete ili smanjite nove probleme.

Kod mlađe dece orijentišite se na manje, jasno uočljive promene.

Promenite nešto jednostavno u rasporedu nameštaja u pro-storu u kome deca provode najviše vremena (uz pred- hodnu kosultaciju sa njima). I male promene, posebno ako ih izvedete zajedno sa decom, mogu predstavljati osveženje i delovati podsticajno.
Napravite povremene male promene u vremenskom raspo-redu aktivnosti ali vodite računa da ne remetite osnovnu vremensku strukturu koju ste uspostavili.
Napravite nekoliko grupa igračaka. Ostavite samo jednu grupu detetu na raspolaganju a ostale sklonite. Narednog dana promenite grupu kojom se dete igra. Neka dete da ime svakoj grupi igračaka i neka pogađa koju će grupu dobiti su-tra ili neka napravi raspored kojim bi želelo da dobija igračke i sl.
Ako kao roditelji imate jasnu podelu zaduženja u vezi deteta, napravite rokadu bar nekih od tih zaduženja. Može da bude zanimljivo i detetu i vama.
Organizujte povremeno jedan dan ili deo dana kao „mamin dan“ a drugi kao „tatin dan“ gde će dominirati aktivnosti koje će smišljati i realizovati jedan roditelj, a sledeći put drugi roditelj.
U jednom od predhodnih tekstova pominjala sam mogućnost pravljenja nekoliko centara ili kutaka za igru namenjenih ra-zličitim dečijim aktivnostima u različitim delovima stana. Ako ste napravili takve centre, mogli biste eventualno da ih izro-tirate prostorno ili da neke od njih promenite ili da ustanovite nove, naravno uz dečiju pomoć.

Na primer, objavite početak radova na rekonstrukciji, napra-vite plan i spisak neophodnog materijala, imenujte šefa ra-dova i njegove radnike, svačano objavite početak radova, obavite posao i svečano otvorite (uz sok i keksiće) nove igra-onice u stanu. Naravno, posle toga ide pravljenje rasporeda igranja u centrima, načina prelaska iz jednog u drugi centar i sl.
Razmislite o nabavci nekog malog kućnog ljubimca kao što su ribice ili hrčak. Ako imate uslove, može da bude od velike pomoći.

Kod starije dece usmerite se na njihovo aktivno učešće u traganju za rešenjem u smanjenju monotonije.

Izlistajte zajedno šta vam predstavlja najveće probleme. Razdvojite ih na one na koje uopšte ne možete da utičete i one na koje bar u nekom delu možete da utičete. Za ove druge analizirajte uzroke i napravite spisak potencijalnih rešenja ma kako ona neobična bila (brain storming).

Izaberite rešenja kojima ćete makar i malo popraviti situaciju (ne mora cilj da bude potpuno eliminisanje tog problem) i krenite da ih realizujete. Napravite plan, ustanovite način praćenja i merenja efekata,...
Primenite sve što vam se čini adekvatno iz predhodnog odeljka o mlađoj deci (promena u rasporedu nameštaja, male vremenske promene u rasporedu aktivnosti, rokade zaduženja,...).
Usmerite decu da promene načine na koje predstavljaju svoje dnevne planove aktivnosti, evidentiranje i praćenje realizacije tih aktivnosti i sl.
Preispitajte sistem nagrađivanja i podsticanja dece koji primenjujete. Razmotrite zajedno da li bi bilo dobro promeniti neke nagrade ili uvesti nove koje bi bile neobičnije i interesantnije.
Razmotrite mogućnost vođenja ličnog ili kućnog dnevnika dešavanja u izolaciji, pravljenja kućnih novina ili kućne televizije sa vestima, izveštajima o obavljenim zadacima, ...
Birajte na nedeljnom nivou najboljeg kućnog sportistu, najurednijeg ukućanina, najodgovornijeg ili najljubaznijeg člana porodice i to ističite na vidnom mestu uz dodelu prelazne zastavice i neke nagrade i sl.
Usmerite decu i pomozite im da postavljaju male kratkoročne ciljeve na dnevnom ili nedeljnom nivou („do kraja sledeće nedelje cilj mi je da naučim tablicu množenja brojem 5“, „do idućeg petka naučiću 20 reči na engleskom jeziku“, „naučiću do srede dve lekcije iz geografije“, „sutra neću ni jednom da trčim kroz kuću“, „u naredna dva dana neću ni jednom da nerviram mlađeg brata“). Takođe ih usmerite da na kraju jednog perioda sumiraju šta su od tih ciljeva realizovali i adekvatno ih nagradite za to prema unapred postignutom dogovoru.
Za mlađu školsku decu organizujte učenje kroz igru poput „traganja za skrivenim blagom“. Sakrijte zadatke napisane na papirima po stanu i dajte im upustva kako da stignu do određenog skrivenog zadatka. Kad tačno odrade jedan zadatak tragaju po instrukcijama do sledećeg. Kad sve zadatke odrade stižu do mesta gde je „skriveno blago“ ( nešto što vole poput omiljenog slatkiša).
Druga igra za ovaj uzrast odnosi se na veliku skrivalicu na zidu (urađenu na pak papiru prekrivenu običnim papirom i lepljivom trakom). Svakog dana samo kad završe uspešno sve školske obaveze deca skidaju deo skrivalice. Kad otkriju celu skrivalicu dobiju neki podsticaj ili nagradu. Umesto skrivanja može da se koristi i bojenje deo po deo.
Podizanju motivacije može da doprinese i fokusiranje na to šta ste sve do sada uspešno kao porodica ili pojedinci uradili od kako je počela vanredna situacija. Deca mogu da nabroje ili slikovno da prikažu šta su sve uspela da postignu, nauče, ostvare, koje probleme da reše, koliko da napreduju u poslednjih nekoliko nedelja.
Pozitivno će delovati i usmerenost na budućnost i pravljenje planova šta će raditi kad ovo sve prođe (koga će prvo posetiti, koga će pozvati da dođe, gde će ići).

Kojom ćemo se temom sledeće baviti odlučićete vi glasanjem na mojoj Instagram stranici, tako da ako želiti da učestvujete u odlučivanju posetite moj profil.